Šta je usaglašenost podataka?

Neispunjavanje zahteva za zakonski propisanu usaglašenost može dovesti do sledećih ozbiljnih posledica:

• Regulatorna tela mogu izreći značajne novčane kazne i druge mere zbog neusklađenosti sa propisima.
• Narušavanje ugleda, gubitak poverenja korisnika i negativan publicitet mogu uticati na dugoročan uspeh poslovanja.
• Loše bezbednosne prakse mogu povećati rizik od curenja podataka i izloženosti osetljivih podataka.

Organizacije koje daju prioritet zaštiti podataka ostvaruju merljive prednosti, kao što su:

• Izgradnja poverenja korisnika kroz posvećenost zaštiti ličnih i osetljivih podataka.
• Obezbeđivanje usaglašenosti sa globalnim standardima i propisima, uključujući Opštu uredba o zaštiti podataka (GDPR), Health Insurance Portability and Accountability Act (HIPAA) i Kalifornijski zakon o privatnosti potrošača (CCPA).
• Smanjenje rizika po bezbednost podataka primenom okvira koji zahtevaju šifrovanje, kontrolu pristupa i nadzor.

Kako organizacije usvajaju tehnologije oblaka i veštačke inteligencije, usaglašenost postaje složenija i značajnija, naročito u sledećim oblastima:

• Globalno poslovanje, budući da organizacije moraju da se snalaze u složenom okruženju različitih regionalnih propisa.
• Upravljanje hibridnim i okruženjima sa više oblaka, koje zahteva napredne alatke i kontinuirani nadzor, kao što je platforma za zaštitu aplikacija u oblaku (CNAPP).
• Pretnje koje se stalno razvijaju, upravljanje insajderskim rizikom i ranjivosti nastale upotrebom veštačke inteligencije zahtevaju proaktivne strategije usaglašenosti.

Organizacije često moraju da se usklade sa više propisa o podacima koji uređuju način na koji se podaci obrađuju, čuvaju i prijavljuju:

• HIPAA je propis u SAD fokusiran na zaštitu zdravstvenih informacija i zahteva bezbedno skladištenje i prenos podataka o pacijentima.
• CCPA uređuje prava potrošača i obaveze o transparentnosti podataka.
• Usaglašenost sa GDPR štiti lične podatke i privatnost građana u EU. Njime se propisuju stroga pravila u vezi sa pristankom, obradom podataka i prijavljivanjem povreda podataka.
• Network and Information Security Directive 2 (NIS2) je propis Evropske unije koji nalaže poboljšano izveštavanje o incidentima, upravljanje i bezbednost lanaca snabdevanja.
• Zakon EU AI Act predstavlja regulatorni okvir kojim se uređuju razvoj i upotreba sistema veštačke inteligencije u zavisnosti od nivoa rizika koji predstavljaju.
• Zakon Digital Operational Resilience Act (DORA) je propis Evropske unije osmišljen radi unapređenja kibernetičke otpornosti finansijskih institucija i njihovih pružalaca usluga informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT).
• ISO/IEC Standardi predstavljaju međunarodna merila za bezbednost informacija i upravljanje u oblasti privatnosti.

Svaki od ovih okvira ima uobičajene zahteve, u koje spada sledeće:

• Rukovanje podacima, uz jasne smernice za prikupljanje i obradu.
• Bezbedno skladištenje, šifrovanje i kontrolisan pristup osetljivim podacima.
• Izveštavanje i nadzor, uz obavezne redovne provere i obaveštenja o bezbednosnim probojima.

Iako su ovi pojmovi tesno povezani, imaju različite uloge u zaštiti osetljivih informacija i održavanju poverenja korisnika i zainteresovanih strana:

• Usaglašenost podataka usmerena je na ispunjavanje eksternih propisa i industrijskih standarda za rukovanje ličnim i osetljivim informacijama. Obezbeđuje organizacijama da budu u skladu sa zakonskim zahtevima za prikupljanje, skladištenje i izveštavanje u vezi sa podacima.
• Usaglašenost u oblasti bezbednosti podataka zasniva se na primeni internih kontrola i tehničkih mera – kao što su šifrovanje, upravljanje pristupom i nadzor – radi zaštite podataka od neovlašćenog pristupa ili narušavanja bezbednosti.

Okviri za primenu usaglašenosti često nalažu posebne bezbednosne prakse. Na primer:

• GDPR zahteva primenu šifrovanja i procedura za prijavljivanje narušavanja bezbednosti podataka.
• HIPAA propisuje bezbedan prenos i skladištenje zdravstvenih podataka.
• PCI DSS zahteva strogu kontrolu pristupa i nadzor mreže.
• NIS2 nalaže da ključni i važni subjekti primenjuju mere za upravljanje rizicima u oblasti kibernetičke bezbednosti.
• EU AI Act zahteva da organizacije koje koriste visokorizične sisteme veštačke inteligencije primenjuju bezbednosne kontrole radi sprečavanja zloupotrebe i očuvanja integriteta sistema.
• DORA zahteva da finansijske institucije i pružaoci IKT usluga primenjuju kontrole za upravljanje rizicima i prijavljuju značajne incidente u oblasti kibernetičke bezbednosti nakon njihovog otkrivanja.

Primenom usaglašenosti bez bezbednosnih mera podaci su uprkos ispunjavanju regulatornih zahteva i dalje ranjivi. Bezbednost bez usaglašenosti stvara rizik od zakonskih kazni i narušavanja ugleda. Primenom oba elementa postiže se holistički pristup za zaštitu podataka i održavanje poverenja.

Usklađenost je neprekidan proces, a ne jednokratni zadatak. Kombinovanjem revizija, bezbednosnih kontrola, obuke i automatizacije možete kreirati trajnu strategiju po pitanju usaglašenosti.

Obavljajte revizije usaglašenosti i procene rizika po kibernetičku bezbednost kako biste identifikovali nedostatke i proveravali usaglašenost sa propisima. Koristite alatke koje obezbeđuju automatizovane procene i praktične uvide.

Ograničite pristup tako da podacima mogu pristupati samo ovlašćeni korisnici. Uvedite u upotrebu šifrovanje za podatke, kako u stanju mirovanja tako i u prenosu, kako biste sprečili neovlašćeno otkrivanje.

Obezbedite osoblju obuku o smernicama za rukovanje podacima i zahtevima vezanim za privatnost. Redovnom obukom smanjuje se mogućnost ljudske greške i unapređuje kultura u oblasti usaglašenosti.

Vodite detaljne evidencije o aktivnostima u pogledu usaglašenosti, procena rizika i reagovanja na incidente. Takvi izveštaji doprinose transparentnosti i izveštavanju u vezi sa propisima.

Pojednostavite kontinuirano održavanje usaglašenosti primenom smernica za klasifikaciju i zadržavanje podataka u različitim okruženjima. Otkrivajte i ublažavajte interne pretnje uz upravljanje insajderskim rizikom i istovremeno kontinuirano praćenje stanja usaglašenosti putem kontrolnih tabli i upozorenja.

Kako se organizacije globalno šire i usvajaju tehnologije u oblaku, suočavaju se sa sve većim problemima u održavanju usaglašenosti podataka. Složenost i rizici povezani sa različitim regulatornim zahtevima i distribuiranim okruženjima podataka zahtevaju efikasna rešenja.

Problem: Globalni zakoni u oblasti privatnosti, kao što su GDPR, CCPA i HIPAA, često se ažuriraju, usled čega usaglašenost postaje pokretna meta.

Rešenje: Pronađite rešenje koje prati promene propisa i automatski procenjuje usaglašenost, kao što su sistem za upravljanje bezbednosnim informacijama i događajima (SIEM) ili centar za bezbednosne operacije kao usluga (SOCaaS).

Problem: Podaci rasuti po lokalnim sistemima i više platformi u oblaku otežavaju upravljanje vezano za bezbednost podataka u oblaku.

Rešenje: Koristite sveobuhvatnu platformu koja nudi objedinjen pregled i primenu smernica u različitim okruženjima, uključujući lokalne sisteme, platforme u oblaku i usluge nezavisnih proizvođača.

Problem: Stroge kontrole mogu usporiti poslovne procese i inovacije ukoliko se ne primenjuju na dobro promišljen način.

Rešenje: Primenite pristup zasnovan na ulogama i automatizovanu klasifikaciju kako biste održavali usaglašenost bez narušavanja produktivnosti.

Problem: Ekosistemi dobavljača donose dodatne rizike ukoliko partneri ne ispunjavaju propisane standarde.

Solution: Uključiti odredbe o usaglašenosti u ugovore i koristiti alate za bezbednu saradnju i reviziju deljenja podataka.

Kako se pojavljuju novi propisi, organizacije moraju ostati agilne i davati prioritet kontinuiranom učenju kako bi držale korak sa promenama. Efikasno upravljanje usaglašenošću zahteva objedinjen nadzor i integrisane strategije.

Veštačka inteligencija menja procese vezane za usaglašenost praćenjem, otkrivanjem i prijavljivanjem problema u realnom vremenu. Time se smanjuje potreba za ručnim obavljanjem procesa i pomaže organizacijama da budu korak ispred promena propisa.

Vlade i industrijska tela uvode nove standarde, posebno u oblasti zaštite privatnosti podataka i korišćenja veštačke inteligencije. Biti informisan i brzo se prilagođavati ključno je za održavanje usaglašenosti.

Kako preduzeća usvajaju strategije za okruženje sa više oblaka, upravljanje usaglašenošću na više platformi postaje sve složenije. Objedinjen nadzor i sprovođenje smernica mogu se ostvariti na različitim platformama u oblaku, u hibridnim okruženjima i kod trećih strana kroz integrisane alatke i strategije za upravljanje usaglašenošću.

Trend se pomera od periodičnih revizija ka neprekidnom nadgledanju. Otkrivanje rizika u realnom vremenu i brže reagovanje dobijaju suštinski značaj za postizanje trajne usaglašenosti.

Za propise koji se neprekidno razvijaju i složena okruženja u oblaku, rešenja usluge Microsoft bezbednost obezbeđuju alatke koje su organizacijama potrebne za održavanje usaglašenosti, zaštitu podataka i građenje poverenja.

Microsoft Purview obezbeđuje integrisane alatke kao pomoć preduzećima za sledeće aktivnosti:

• Pratite usaglašenost tako što nadgledate poštovanje propisa putem kontrolnih tabli i automatizovanih procena.
• Štitite podatke šifrovanjem, smernicama za zadržavanje podataka i kontrolom pristupa u različitim uslugama.
• Smanjite rizik otkrivanjem insajderskih pretnji i efikasnim upravljanjem usaglašenošću tokom celog životnog ciklusa podataka.

Istražite načine za integraciju nadzora zasnovanog na veštačkoj inteligenciji radi identifikovanja rizika u vezi sa usaglašenošću u realnom vremenu, smanjenja ručnog rada i podrške kontinuiranim praksama usaglašenosti uz Microsoft.